Wikipedia

Jovan Radonjić

Jovan Radonjić (1748 – 8 July 1803), also known as Jovo or Joko, was the governor of Montenegro from 1764 to 1803.

Jovan Radonjić
guvernadur of Montenegro
In office
1764 – 8 July 1803

Time as guvernadur

change

Sava III

change

Jovan Radonjić was elected guvernadur of Montenegro in 1764. [1] He had great influence and was consulted by the Venetians, Ottoman officials, and local leaders. [2]

In 1770, Montenegrin leaders, including Jovan, sent a letter criticizing the Venetians for opposing Montenegro's relationship with Russia.[3] The letter was signed by guvernadur Jovan Radonjić, serdar Vukale Vukotić, serdar J. Đurašković, serdar Jovo Petrović, and serdar M. Plamenac.[3] In 1769, Russian Empress Catherine ordered the planning of an uprising in the Balkans, with Georgije Dolgorukov sent to Montenegro. [3] Orlov was during this Russo-Turkish war mostly in Italy, so that he was unable to assist Dolgorukov.[3]


In 1773, after the death of Šćepan Mali, [4] the Ottomans attacked the Kuči and Bjelopavlići[5] but were defeated. [4]

After the Russo-Turkish war, the Treaty of Küçük Kaynarca in 1774 did not mention Montenegro, [6] but Jovan sent a petition to Russia in 1775 to remind them of the Montenegrins. [6]

In 1775–76, there were conflicts between Montenegro and the Republic of Ragusa, and Jovan suggested peace.[7]


In 1779, Jovan and others thanked the Austrian Emperor for gifts, including a portrait, which they saw as a symbol of protection. [8]

Petar I

change

Jovan Radonjić and the Metropolitan were the two main leaders in Montenegro—Jovan was the actual ruler, while the Metropolitan had spiritual authority. [9] They disagreed on how Montenegro should be governed, with Jovan wanting control over both secular and spiritual matters, and the Metropolitan focusing on religious leadership. [10] Their political views also differed: the Metropolitan supported Russia, while Jovan favored Austria. [10][11] This led to two opposing factions, one pro-Russian and the other pro-Austrian, especially during the Austro-Turkish War (1787–91) and Russo-Turkish War (1787–92). [12]

During this time, Montenegro was divided into districts, governed by both Jovan and the Metropolitan, with the help of various officials, creating ongoing tension between secular and religious authorities. [13]

In 1785, when Kara Mahmud Pasha attacked Montenegro, Jovan fled to Venetian territory after burning down his house. [14] Kara Mahmud Pasha eventually withdrew after a series of conflicts with local tribes.

In 1788–89, Jovan sent letters to Russia requesting help, including the appointment of Sofronije Jugović as leader of Montenegro, [15] hoping to replace the Petrović family and secure power for himself. [16]

In 1789–90, Jovan traveled to Austria with a delegation, seeking Austrian support. [17] However, despite some aid in the form of supplies, Austria was reluctant to intervene directly.

In 1796, Jovan played a key role in defeating Kara Mahmud Pasha at the Battle of Martinići and later at the Battle of Krusi, where Kara Mahmud Pasha was killed. [18] Afterward, Jovan wrote to Austria requesting compensation for his burnt house, and the Austrians sent him money and materials to repair it.

Last years

change

Before his death, Jovan bought a printing press in Vienna and planned to teach the Montenegrins how to use it. However, Metropolian Petar I accused him of bringing an Austrian spy and of attempting to sell Montenegro to Austria. As a result, Jovan abandoned the printing project and sold the press to a merchant in the Bay of Kotor. Several years later, Petar II Petrović-Njegoš brought the same press back to Montenegro.

References

change
  1. ↑ Novak 1949, p. 176

    Иван-Јово- Јоко Радоњић изабран за гувернадура Црне Горе од Народне скупштине на Цетињу 1764 године.
  2. ↑ Čubrilović 1983, p. 460, Млади гувернадур Јово Радоњић води главну реч у то доба у Црној Гори; њему се обраћају Млечићи, скадарски везир и околне турске паше и бегови кад је требало средити неко питање са Црном Гором..
  3. ↑ 3.0 3.1 3.2 3.3 Glasnik cetinjskih muzeja 1974, p. 181
  4. ↑ 4.0 4.1 Zapisi. Cetinjsko istorijsko društvo. 1939. Истога мјесеца кад је Шћепан погинуо удари на Куче везир скадарски Мехмед - паша Бушатлија , но с великом погибијом би сузбијен и врати се у Скадар .
  5. ↑ Летопис Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1898. Године 1774. везир скадарски Мехмед паша Бушатлија ударио је на Куче и Бјелопавлиће, који позваше у помоћ Црногорце те произиђе због овога међу Црном Гором и Арбанијом велики бој и Арбанаси су се повукли ...
  6. ↑ 6.0 6.1 Stanojević & Vasić 1975, p. 399
  7. ↑ Stanoje Stanojević; Dragoslav Stranjaković; Petar Popović (1934). Cetinjska škola: 1834-1934. Štamparija Drag. Gregorića. p. 29.
  8. ↑ Andrija Luburić; Špiro M. Perović (1940). Porijeklo i prošlost Dinastije Petrovića. Štamp. "Mlada Srbija". Шта су све тада примили и с каквом захвалношћу види се. из следећег: „Писмом од 27. априла 1779. год., писаним на италијан- ском језику у гостионици код „Јелена", Иван Радоњић, Иван Петровић, архимандрит Петар Петровић и conte Pietro Beladinovich јављају Њ. Превасходству да су примили прекра- сне поклоне Њ. В. Царице, који су им послати по чинов- нику Хајнцу; и то, примили су: 3 златне дуванкесе, један ча- совник окићен бриљантима, четири златне медаље, две сто- тине угарских дуката, и — што их је још више усрећило — примили су слику цареву. Њихова захвалност је у то- лико већа, што они те поклоне сматрају као претходни до- каз милости и заштите узвишенога двора, за којом они с целим народом уздишу, и за коју су готови да жртвују крв своју ит.д. Како им је преко ...
  9. ↑ Stanojević & Vasić 1975, p. 460

    Петровић и гувернадур Јован Радоњић, два прва црногорска главара, један по звању, а други по стварном положају. У почетку сложни, они се ускоро размимоилазе, јер сваки од супарника настоји да обезбиједи првенство у ...
  10. ↑ 10.0 10.1 Brastvo. Vol. 32. Društvo sv. Save. 1941. p. 91. Гувернадур Јоко је хтео да потпуно завлада земљом; он је себи присвајао право световне, а владику је хтео да ограничи на вршење духовне власти. У спољној политици се такође нису слагали: владика је држао с Русијом, док се гувернадур ослањао на Аустрију. Отуда су у земљи и постојале две странке: русо- филска и аустрофилска; прву је водио владика, а другу гувернадур ...
  11. ↑ Stanojević & Vasić 1975, p. 460.
  12. ↑ Čubrilović 1983, p. 362

    На питању за Аустрију или против Аустрије сукобили су се у руско-аустријском рату против Турске 1787 — 1792. владика Петар I и гувернадур Јоко Радоњић. Организујући отпор против аустријског утицаја у својој земљи за ...
  13. ↑ Историски записи. Vol. 73. с.н. 2000. p. 127. Њима су управљали гувернадур Иван Радоњић и митрополит помоћу 5 сердара, 9 војвода и 34 кнеза (синтеза световне и теократске власти, што ће изазивати трвења и борбу за примат све до 1832-1833. године)
  14. ↑ Rade Turov Plamenac; Jovan R. Bojović (1997). Memoari. CID. p. 537. ISBN 9788649500471. Гувернадур Јоко, чим опази турску војску преко Бјелица, он из- гори своју кућу и утече у Млетачку државу. Кара-Махмут паша хо- ћаше опалит племе Његуше, него су га измолили Никшићи да се са- чувају, јер са њима држе везу трговине. Кара-паша подмири обећани дар вој. Милићу и кнезу Мартиновићу са пуне двије боце „башлика" (турских бакарних новаца) и повр њих у грла од боца напуни по десет дуката за њихову услугу коју су му учињели, па се онда преко Паштровића врати с војском у Скадар. Кад је прелазијо преко Паштровића почине више Кашћела бли- зу цркве; онда поп Раде Андровић нови Обилић узме два
  15. ↑ Vasilije Derić (1900). O srpskom imenu po zapadnijem krajevima našega naroda. Štampano u državnoj štampariji. 1788. год. пише Иван Радоњић, црногорски губернатор, руској царици Катарини II.: „Сада ми сви Срби Црногорци молимо вашу царску милост да пошљете к нама књаза Софронија Југовића"." 1789. год. пише опет Иван Радоњић, црногорски губернатор, руској царици: „Сад ми сви Срби из Црне Горе, Херцеговине, Бањана, Дробњака, Куча, Пипера, Бjeлопавлића, Зете, Климената, Васојевића, Братоножића, Пећи, Косова, Призрена, Арбаније, Маћедоније припадамо вашему величанству и молимо, да као милостива наша мајка пошљете к нама књаза Со- фронија Југовића
  16. ↑ Srbsko učeno društvo 1891, p. 228.
  17. ↑ Stanojević & Vasić 1975, p. 442
  18. ↑ Novak 1949, p. 178

    ... под Мартинићима и 22 септембра исте године у Крусима, недалеко Под- горице, половином црногорске војске командовао владика Петар I, а другом половином гувернадур Јоко. Из овога се јасно види до које висине је доспела ...

Sources

change
Retrieved from "https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Jovan_Radonjić&oldid=9968147"